О књизи: година / После заузимања Руске империје 1792–95. Белоруски део Пољско-литванске заједнице – Великог војводства Литваније – у сећању становника Белорусије за 200 година, избрисано је готово све што је могло да допринесе њиховој националној самоидентификације. У послератном периоду, процес „заборава” Белоруса на свој језик, историју и културу, који је организовало партијско-совјетско руководство, добио је нови замах. Према идеолозима Кремља, сви народи СССР-а требало је да се „стопе” у јединствену „комунистичку нацију” засновану на руском језику, совјетској култури и марксистичко-лењинистичкој идеологији, упркос чињеници да је Белорусија стекла независност 1991. године суседних земаља, прва на реду Русија, то посматра кроз призму старих митова и догми – и доба царизма и доба Совјетског Савеза. Чак и неки Белоруси (посебно представници других етничких група) и даље верују да су „Белоруси део велике руске нације“, да је „Белорусија конвенционални назив северозападне области Руске империје“, да „језик, религија, културе, уметности и уопште, Белоруси су примили цивилизацију од Руса.” Ова књига доследно и убедљиво оповргава ове и друге измишљотине шовиниста. Њен практични значај је због чињенице да је белоруско друштво сада подложно снажном идеолошком утицају руских „власника“ (као и њихове „пете колоне“ у Белорусији). , позивајући на „ликвидацију“ суверене белоруске државе и њено „инкорпорирање“ у састав Руске Федерације. С друге стране, национални идентитет значајног дела Белоруса је замагљен као резултат двовековне експанзије њиховог источног суседа у областима политике и економије, језика и историје, религије и културе пренети истину о историји Белорусима свих генерација, пре свега младима наш народ, њихов језик и културу.